ko sam ja?
Oduvek sam bila izvan ovog vremena, kako god vi to želeli da shvatite.
Ne želim da prihvatim da pripadam ovde, osećam se kao da sam došla iz nekog drugog sveta, jednostavno ne mogu da prihvatim svoju sudbinu, ali čak ni to nije bitno, niti će biti ikada.
Rođena sam negde daleko, izvan vremena i prostora, negde gde se duga rađa iz snova, i gde oblaci ne zaklanjaju sunce. Rođena sam na nekim valovitim dolinama, negde gde reke grle morsku penu, negde na samom vrhu krova sveta,uvijena u zimu, jesen, leto i proleće. Rođena sam u vrelim pustinjama, negde na okrajcima ledenih bregova, u savanama i prašumama, negde gde iz kamenja cvetaju orhideje. Tamo negde daleko gde u prvi sumrak sviću novi dani, na obroncima sećanja, ljubavi i želja, negde gde deca još uvek bezbrižno trčkaraju po rosnoj travi. A možda i nisam...
Možda sam samo ista kao i drugi, samo obična lutalica i sanjalica, na periferiji nekog smogom ogrnutog velegrada, gde niko ne mari niza kog, gde si važan samo sebi samo samo ti, negde gde ljudi ne pitaju kako,zbog čega i zašto, već samo hvale sve loše stvari, da bi na kraju ono loše što probija granice njihovog dopuštenog zla, u potpunosti ignorisali, ne trudeći se čak ni da pitaju šta je moglo dovesti do tog zla. Sve drugačije u početku je osuđeno na propast. Nikla sam poput kaktusa u pustinji, jedina koja ne pripada svom domu. Oh kako bih želela da nisam ovde, ja ne pripadam ovom vremenu ni prostoru, možda,mozda sam samo putnik kroz vreme koji je zalutao tražeći svoj dom...